Hrbljina je bezvodna i kamenita kraška visoravan između Kupreškog i Glamočkog polja, sa prosečnom nadmorskom visinom od oko 1500 metara i površinom od nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Zbog karakterističnog reljefa, u kojem dominira više od hiljadu dolina i manjih vrtača koje su razdvojene kamenitim kosama, neki je nazivaju i kamenom pustinjom.
Na severoistoku je oivičena planinom Veliki Vitorog (1907), na severu sa Mliništima, na zapadu sa Slovinjom (1743), a na jugu sa Cincarom (2006), Osječenicom (1743) i Malovanom (1826).
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka, visoravan je vrvela od života. Na njoj je svoje katune imalo više od 100 srpskih porodica iz susednog Kupresa, koje su na beskrajnim pašnjacima napasale hiljade ovaca, a zaseoci Zubići i Kureljušići imali su svoje stalne stanovnike. Osim Zubića i Kureljušića, poznati stočari bili su i Milišići, Ždere, Marići, Kolonje, Kanlići, Duvnjaci, Pivači...
Voda za stoku obezbeđivana je kopanjem lokvi, a sve do sedamdesetih godina, kada su izgrađeni betonski bunari, većina porodica je vodu za piće obezbeđivala iz snega.
-U vreme najvećih snegova domaćin bi u neku vrtaču, na stranu koju ne greje sunce, nabacao ogromne količine snega, debljine i po pet-šest metara i zatim ga zatrpavao debelim slojem slame i sena. Kad dođe leto, svako jutro sneg se otkrivao sa jedne strane, sekli su se veliki komadi snega i bacali na krovove kuća i štala da se tope u velika drvena korita postavljena ispod njihovih streha – objašnjava Dušan Ždero, sada ugledni preduzetnik iz Novog Sela kod Kupresa, koji je veliki deo detinjstva proveo u Hrbljini.
Pažnju putnika koji prolaze jugozapadom Republike Srpske, putevima od Manjače i Mrkonjića do Kupresa, osim prirode svojom lepotom privlače i pravoslavne crkve.
Potkraj rata od 1991. do 1995. kada je ovaj deo Visoke Krajine okupirala hrvatska vojska većina pravoslavnih svetinja je ili potpuno srušena ili značajno demolirana.
Svojom lepotom posebno se izdvajaju novosagrađeni Hram Svetog Save u Mrkonjić Gradu, čiju izgradnju je finansirao lokalni biznismen Mladen Milanović i crkve Rođenja presvete Bogorodice u Strojicama, Svete trojice u Blagaju kod Kupresa, Lazarica u Jezeru kod Jajca i Crkva rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Šipovu.
Na severoistoku je oivičena planinom Veliki Vitorog (1907), na severu sa Mliništima, na zapadu sa Slovinjom (1743), a na jugu sa Cincarom (2006), Osječenicom (1743) i Malovanom (1826).
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka, visoravan je vrvela od života. Na njoj je svoje katune imalo više od 100 srpskih porodica iz susednog Kupresa, koje su na beskrajnim pašnjacima napasale hiljade ovaca, a zaseoci Zubići i Kureljušići imali su svoje stalne stanovnike. Osim Zubića i Kureljušića, poznati stočari bili su i Milišići, Ždere, Marići, Kolonje, Kanlići, Duvnjaci, Pivači...
Voda za stoku obezbeđivana je kopanjem lokvi, a sve do sedamdesetih godina, kada su izgrađeni betonski bunari, većina porodica je vodu za piće obezbeđivala iz snega.
-U vreme najvećih snegova domaćin bi u neku vrtaču, na stranu koju ne greje sunce, nabacao ogromne količine snega, debljine i po pet-šest metara i zatim ga zatrpavao debelim slojem slame i sena. Kad dođe leto, svako jutro sneg se otkrivao sa jedne strane, sekli su se veliki komadi snega i bacali na krovove kuća i štala da se tope u velika drvena korita postavljena ispod njihovih streha – objašnjava Dušan Ždero, sada ugledni preduzetnik iz Novog Sela kod Kupresa, koji je veliki deo detinjstva proveo u Hrbljini.
Pažnju putnika koji prolaze jugozapadom Republike Srpske, putevima od Manjače i Mrkonjića do Kupresa, osim prirode svojom lepotom privlače i pravoslavne crkve.
Potkraj rata od 1991. do 1995. kada je ovaj deo Visoke Krajine okupirala hrvatska vojska većina pravoslavnih svetinja je ili potpuno srušena ili značajno demolirana.
Svojom lepotom posebno se izdvajaju novosagrađeni Hram Svetog Save u Mrkonjić Gradu, čiju izgradnju je finansirao lokalni biznismen Mladen Milanović i crkve Rođenja presvete Bogorodice u Strojicama, Svete trojice u Blagaju kod Kupresa, Lazarica u Jezeru kod Jajca i Crkva rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Šipovu.
Коментари
Постави коментар