Dana 19. maja 1993. u naselju Brezje (grad Sveta Nedelja) u Hrvatskoj, na svirep i okrutan način su ubijena četiri člana srpske porodice Knežević. Ubijene su Natalija Knežević (21), njena petnaestomesečna ćerka Ivona i Natalijini roditelji Danica (58) i Strahinja Knežević (55)
TUŽNA GODIŠNJICA - Na današnji dan, 19. maja 1993. u naselju Brezje (grad Sveta Nedelja) u Hrvatskoj, na svirep i okrutan način su ubijena četiri člana srpske porodice Knežević. Ubijene su Natalija Knežević (21), njena petnaestomesečna ćerka Ivona i Natalijini roditelji Danica (58) i Strahinja Knežević (55). Iako na ovom području nije bilo ratnih dejstava, Srbi su ipak ubijani, mučeni i proterivani.
Ubistvo porodice Knežević predstavlja jedan od najmonstruoznijih zločina počinjenih na ovom području. Kneževići su bili srpska porodica, vrlo vredna i poznata samo po dobru. Nikada se nikome nisu zamerili a o Danici i Strahinji meštani i danas imaju samo reči hvale. Pokojni Strahinja je bio rodom iz Oćestova kod Knina, dok je Danica rođena u Samoboru. Reč je kulturnim i poštenim ljudima koji su vredno radili ne bi li svojoj porodici obezbedili dobru egzistenciju i kvalitetnu budućnost.
Ubica Ivica Štefanović, Hrvat po nacionalnosti, došao je u dom Kneževića i zverski pobio nedužne ljude. Nataliju je zadavio dok je malu Ivonu, petnaestomesečnu bebu, preklao u kolevci. Bezumni krvnik je Natalijine roditelje masakrirao sekirom.
Ivica je ubrzo priveden a policiji je odmah priznao zločin: "Sinoć, na kraju radnog vremena, pričekao sam Nataliju pred salonom..ušli smo u dvorište i najednom sam je zgrabio za vrat i počeo je daviti maramom koju je imala oko vrata. Stezao sam sve jače i jače dok se nije umirila. Iz šupe sam uzeo sjekiru i oprezno ušao u sobu njezinih roditelja. Svakoga sam po jedanput oštricom udario točno po sredini lubanje."
Štefanović je potom ispričao kako je oko ponoći ušao u sobu gde je spavala mala Ivona. Rekao je kako je najpre uzeo devojčicu iz kolevke a potom je dugo razmišljao da li i nju da ubije, ili da je ostavi živu. Pred svitanje, došao je do zaključka da je najbolje da i nju ubije jer majku, deku i baku sada već nema a njoj je "bolje da je mrtva nego da je stave u neki dom za nezbrinutu decu", ispričao je ubica. Vratio ju je u kolevku nakon čega ju je masakrirao.
Ivica je osuđen na dugogodišnju zatvorsku a nakon izvesnog vremena je izvršio samoubistvo u zatvoru.
Po Samoboru su kasnije kružile različite priče od toga da je ubica bio i vojno angažovan u ratu protiv Srba, da je zločin bio etnički motivisan kao i da je i ranije imao šovinističke ispade. Da li je ubistvom srpske porodice ubica želeo da pokaže okolini da je veliki Hrvat, ili je psihičko rastrojstvo podstaknuto etnički ukorenjenom mržnjom bilo uzročnik ovog monstroznog ubistva ostalo je nerazjašnjeno.
Veritas: spisak srpskih žrtava rata i poraća na području Hrvatske i bivše RSK
Коментари
Постави коментар