Ratna razaranja i užasi doneli su sa sobom veliki broj žrtava. Bio je to period kada se u mnogim ljudima probudila zver. Ubijali su svoje komšije zbog imena, vere, nacionalnosti, iz koristoljublja..
Jedna od najstravičnijih ratnih priča jeste monstruozno ubistvo četvoročlane porodice Beljak u Samoboru. Branko Starčević, Hrvat rodom iz Gline, pobegao je iz ovog grada 1991. i iznajmio stan kod porodice Beljak u samom centru Samobora. Hladnog, januarskog dana zver u ljudskom obliku upada u dom ljudi koji su mu pružili dom i utočište i ubija ih na najsvirepiji način.
Zločinac je najpre hicima iz automatskog pištolja sa prigušivačem ubio Damira Beljaka i njegovu suprugu Anicu. A potom je ušao u sobu gde su spavala njihova dva sina desetogodišnji Darko i četvorogodišnji Zoran. Nije imao milosti ni prema deci. Ispalio je bez trunke kajanja nekoliko hitaca u nedužnu decu prekinuvši njihove mlade živote.
Kako je kasnije pričao otac ubijenog Damira, upravo je on svog sina upoznao sa zločincem iz Gline, zamolivši ih da ga prime. Nije mogao ni slutiti da će simpatični, skromni prognanik u znak zahvalnosti monstruozno "ubiti" njegovog sina, snaju Anicu i dvojicu njihovih sinova. Imali su samo četiri i deset godina. No to nije jedina bizarna okolnost. Starčević je Beljakove izrešetao mecima koje mu je prodao niko drugi nego Damir - glava zlosrećne porodice.
Коментари
Постави коментар