Hladnog 30. januara 1992. u svome stanu u centru Vinkovaca ubijeni su domaćin Zlatko Zmaić (48), njegova supruga Branka (48) i ćerka Ninoslava, koja je imala samo 19 godina.
Zmaići su odlučili da ostanu u svom gradu i onda kada su Srbi masovno u izbegličkim kolonama napuštali ovaj gradić na istoku Slavonije. Verovali su niko im neće nauditi. Ako nekome i nisu pomogli, svakako nikada nisu nikome odmogli. Bili su pošteni i uzorni građani, nezainteresovani za politička previranja i sukobe. Nije ih bilo briga za nacije i veroispovest, ljude su delili po tome kakav je ko čovek. Imali su prijatelje među svim narodima, a štaviše i rodbina Zmaića je bila nacionalno mešovita.Ninoslava je bila mlada devojka, puna života, željna druženja i izlazaka. Nije želela da napušta svoj grad, da se razdvaja od društva i sredine na koju je navikla i koja ju je volela. "Stišaće se rat, brzo će proći" - tešili su se Zmaići čvrsto verujući da im niko neće nauditi.
Veće sigurnosti OUN-a donelo je Rezoluciju (743), 21.02.1992. o pokretanju mirovne operacije i slanju međunarodnih zaštitnih snaga na području Hrvatske za razdoblje od 12 meseci (u sklopu tzv. Vensovog plana za Hrvatsku). Snage UNPROFOR-a raspoređene su u 4 zaštićene zone (UNPA sektora). Sektor Istok obuhvatao je područje Baranje i istočne Slavonije, a sedište se nalazilo u Erdutu. Nažalost, pre dolaska mirovnih snaga počinjen je užasan zločin.
Tragičnog 30. januara 1992. ubijeni su majka, otac i njihova kći. Ninoslava je bila talentovana, vesela i uvek nasmejana devojka, omiljena u društvu i ponos svojih roditelja..
Za ubistvo do danas niko nije odgovarao, niti je započeta bilo kakva istraga kao što je to uvek slučaj kada se radi o zločinima nad srpskim civilima.
Samo na području Vinkovaca tokom 1991. i 1992. ubijeno je najmanje stotinu civila srpske nacionalnosti, i još više ratnih zarobljenika. Posebno su ostali upamćeni zločini u Mirkovcima gde je mučki ubijeno 39 meštana, mahom civila, među kojima je bila i četrnaestogodišnja Branislava Golubovac kao i masakr u Karadžićevu gde su na svirep način ubijane žene, starci i civili. Posmrtni ostaci velikog broja civila do danas nisu pronađeni i oni se vode kao nestali.
Коментари
Постави коментар