SIJEKOVAC KOD BRODA : SEĆANJE NA MASAKR NAD SRBIMA - NIKOGA NISU POŠTEDELI!

Parastosom i polaganjem sveća juče je u Srpskom Brodu obeležena 29-a godišnjica prvog ratnog zločina počinjenog u Bosni i Hercegovini. Reč je o masakru u Sijekovcu kada su 26. marta 1992. godine pripadnici 108. brigade ZNG prešli preko Save i u sadejstvu sa muslimansko-hrvatskim paravojnim formacijama ubili tačno 50 civila – žena, dece i staraca u Sijekovcu. Gledano po nacionalnoj pripadnosti, 43-oje civila su bili srpske, četvoro muslimanske / bošnjačke i troje hrvatske nacionalnosti što jasno svedoči da hrvatski vojnici nikoga nisu štedeli u svojim krvavim pohodima već su ubijali šta su stigli. 

Milja Zečević, u narodu je dobila epitet majka hrabrost a upravo zbog velike tragedije koju je doživela. Njoj su hrvatski vojnici te martovske noći pred očima ubili supruga Jovana (72) i sinove Vasu (33) , Milana (29) i Petra (41). Svi su bili civili i ubijeni su na kućnom pragu. -Petar je vikao: „Ne daj me, majko“. Jovo je bio bolestan, digli su ga iz kreveta. Držala sam ga za ruku. Pao je. Vikali su ustaj, psovali ga. On kaže, “ne mogu, ljudi, ustati”, a Zemir mu ispali metak u glavu. Samo sam ispustila onu njegovu ruku. Gledala sam kako ih ubijaju i odvode. Tri sina, tri jabuke su mi ubili. I supruga, bio je penzioner, 72 godine je imao - rekla je Milja medijima. 

Na kućnom pragu kao civili ubijeni su i domaćin Luka Milošević (1943) i njegva dva sina - Željko (23) i Dragan, koji je imao samo sedamnaest godina. Na kućnom pragu je ubijen i penzioner Sreto Trivić (65) a Ivan Rudež (80), Hrvat po nacionalnosti, divljački je prebijen i zapaljen kada je pokušao da zaštiti komšije Srbe. Divljačke horde hrvatskih ekstremista ubile su ga na najokrutniji način. Na spomeniku i ime Elizabete Đerić, Hrvatice udate za Srbina, koja je takođe ubijena u Sijekovcu. Tog proleća ubijeni su i civili Slobodanka Miličić (31), Jelena Đerić (70), Novak Sedlić (61), Dušan Đerić (73), Mirko Đerić (66), Vasilj Bačić (73), Bosiljka Đerić (57), Bogoljub Đerić (69), Cirilinka Čelebija, Milka Bačić (33) i mnogi drugi. 

- Gledala sam kako hosovci nadiru, preko mosta, i čamcima, preko Save, strahota jedna Za prvi ratni zločin u BiH osuđen je Zemir Kovačević iz Sijekovca, na 10 godina zatvora. I to je to. Znam Zemira, išao je sa mojom kćerkom u školu. Oni su uvjek bili šumnjaci. Kad se to desilo i kad su preživjele doveli u dom, donela sam im kafu i odvela dvoje komšija kod sebe kući. Plaču oni, plačem i ja. Pomogla sam im, eto, koliko sam mogla. Više nisam smela, valjalo je glavu sačuvati - ispričala je pre dve godine za medije, povratnica Bošnjakinja Zaima Ramić. Njena komšinica Hajra Jašarević, takođe Bošnjakinja, dodaje da je bilo i „komšija koji su učestvovali u tome“. 

Komemoraciji žrtvama u Sijekovcu, redovno prisustvuje i Nusreta Mujkić iz Broda, logorašica i žrtva ratnog silovanja. Nusreta preživela torturu u hrvatskim logorima samo zato što "nije bila Hrvatica". Prošla je zloglasne logore "Strolit" i logor u Đakovu. Želi sve da zaboravi, ali uzalud. Živi sa svojim bolom, gotovo nevidljivo. I da može, kaže , ništa ne bi promenila. Više puta je silovana i fizički su se iživljavali nad njom. Kada je čula da će biti streljana, uspela je da pobegne iz logora i dva meseca je provela sakrivena, čekajući dolazak srpske vojske i oslobođenje. Jela je travu da bi preživela. Njen krvnik osuđen je na deset godina zatvora.

"Ja sam muslimanka, ali sam svojim očima videla šta su sve srpske žene doživele, i ja sa njima, od muslimana i Hrvata. Lomili su im ruke, noge, vilice, svakodnevno ih silovali. O svemu pričam osim o silovanju. Nisam jedina, sramota nas je, a nema zbog čega. Pomišljala sam da dignem ruku na sebe, ali verujem da me bog ostavio živu da mogu da posvedočim o tim užasima i da kazne stignu zločince - ispričala je Nusreta medijima. 

O zločinima hrvatske vojske nad Bošnjacima za list "Dani" govorio je pre mnogo godina Ismet Đuherić, heroj odbrane Posavine: "Mustafa Kovačević, elektroinženjer u Rafineriji, stručnjak cijenjen u svijetu, i njegova žena Mirsada, ubijeni su u Sijekovcu dok su bili na vlasti HVO i Medo, zatim su spaljeni, ali su nađeni i sahranjeni. Ubijen je moj badžo Mustafa Alić, u svojoj kući, njegov leš nikada nije nađen. Još neki ljudi su nestali bez traga, uglavnom Srbi i Muslimani. Hrvatski dio ekstremnog rukovodstva je govorio: "Prvo sredite komunista, a znate koji su, evo vam spiskovi, pa onda idite na Srbe.To je istina. To svi znaju. Neki od ljudi koji su to uradili i sada slobodno setaju."

Ante Prkačin, predvodio je i organizovao napad na Sijekovac a njegova naređenja su bila da se selo sravni sa zemljom. 

Proces protiv odgovornih za zločin u Sijekovcu pokrenuo je Haški sud, koji je 2006. godine predmet ustupio Tužilaštvu BiH, a rezultat je da je za ovaj zločin do sada procesuiran samo Zemir Kovačević. On je osuđen na desetogodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo samo dva srpska civila, ali niko od njegovih nadređenih nije osuđen za ovaj zločin. Glavni i odgovorni za masakri su pripadnici vojnih snaga Republike Hrvatske, i hrvatsko-muslimanske jedinice iz Broda: Čaušević Nijaz, Pohara Armin, Brizić Ivan, Prkačin Ante, Obradović Rade,  Kovačević Zemir, Minot Andrija, Kalenderović Jasmin, Kalenderović Drago, Pinjagić Hibo, Pinjagić Huso, Dugalić Ejub, Dugalić Idriz, Soldan Ivko, Kovačević Selver i mnogi drugi.

Pravosudni organi poseduju podatke za 68 lica, učesnika u ovom zločinu. Hrvatske snage su na području Broda ubile preko 500 građana, uglavnom srpske nacionalnosti, mada je među žrtvama bilo i Roma, Bošnjaka i poštenih Hrvata. Ubijeno je i 37-oro dece.