Banjalučani se sa bolom i tugom prisećaju na krvavih oktobarskih dana 1995. kada su naoružani hrvatski i muslimanski vojnici masakrirali 33 civila srpske nacionalnosti. Za ovaj zločin do danas niko nije odgovarao
Ni 25 godina od stravičnog zločina, Bočac se nije u potpunosti oporavio. I danas se u ovom pitomom mestu mogu videti tragovi agresorskog pohoda na krajnji jug banjalučke gradske teritorije. Okupatori su ovde rušili sve pred sobom, palili, ubijali. Među ubijenim civilima je i otac Stanka Kovjenića. Juče je u ovom mestu služen parastos za 33 starijih civila - 18 muškaraca, 14 žena i jedno dete koje su 12. oktobra ubili pripadnici hrvatske vojske.
- Moj otac je imao tri sina, od devedest prve na ratištu. Mi smo bili na položajima, nismo ih mogli izvući. Oni su već bili senilne osobe, nisu ništa znali. Mog oca je ubila Hrvatska vojska, druga Gardijska. Ubijen je u svojoj kući, a čak su i snimali njegovu pogibiju. Boli me što niko nije odgovarao za ovaj zločin nisam siguran da ćemo to dočekati jer za nas nema pravde. - rekao je medijima Stanko Kovjenić. Najviše ga boli što za zločin počinjen ovde niko nikad nije odgovarao. Kaže da bi bilo pravedno da time što su civilne žrtve dobile spomenik delimično ispravljena nepravda koja postoji svih ovih godina nađu na spomen obeležju.
U napadu na Bočac su učestvovali pripadnici Druge gardijske brigade regularne vojske Republike Hrvatske kao i lokalni muslimanski vojnici i civili sa područja banjalučke opštine. Žrtve su u najvećem broju slučajeva ubijene klanjem i masakriranjem a neke su i streljane. Veliki broj leševa je pronađen u masovnoj grobnici u Mrkonjić Gradu, neka tela su nađena u samom Bočcu a za nekima civilima se i danas traga.
Najmlađa žrtva je bio sedmogodišnji dečak Slobodan Milinović, dok je najstarija bila Ljubica Oroz, koja je imala 90 godina. Milica Milinović (83) je bila nepokretna kada su njenu kuću provalili naoružani hrvatski i muslimanski vojnici koji su nesrećnu ženu mučili i zlostavljali nakon čega su je živu zapalili sa sve kućom. Domaćica Desanka Oroz (50) je doslovno preklana u svojoj kući. Njen leš sa prerezanim vratom i vidnim tragovima mučenja je pronađen u komšijskom dvorištu. U blizini je pronađeno i telo njene majke Ljubice Oroz, stare 90 godina, koju su hrvatski ubili nakon mučenja. Penzioneru Čedi Popoviću (rođ. 1936) je pucano u glavu, a domaćica Đuka Vidović (85) je ubijena granatom nakon čega je njeno telo bačeno u masovnu grobnicu. Starac Branko Vuksan (70) je mučen i zlostavljan do smrti, skoro da nije bilo kosti koja mu nije bila polomljena a starica Anđa Drinić (86) je mučena pa zaklana zajedno sa svojom sestrom Darinkom Arežinom (71) nakon čega su bačene u masovnu grobnicu. Supružnici Nedeljko (75) i Jovanka Kojvenić (82) su mučeni pa masakrirani u svojoj porodičnoj kući. Sve srpske kuće su popaljene, demolirane i opljačkane. Selo je do temelja spaljeno a i lokalna pravoslavna crkva je minirana i teško oštećena. U napadu na Bočac su učestvovali i naoružani muslimani koji su pljačkali, rušili, uništavali ali i učestvovali u samom zločinu. Uprkos brojnim dokazima i izjavama svedoka, za ovaj zločin niko nije odgovarao!
Tokom agresije na Bočac, u ovom pitomom selu, ubijeno je 33 civila, žena i staraca. Sa područja mesne zajednice Bočac, tokom proteklog rata 23 pripadnika Vojske Republike Srpske položila su svoj život za slobodu. Tokom trajanja odbrambeno-otadžbinskog rata na području grada Banja Luka je poginulo preko 1500 boraca VRS i više od stotinu civila.
Коментари
Постави коментар