Romska, aškalijska i egipćanska zajednica u Republici Srbiji priseća se pogroma i teških zločina koje su počinili pripadnici albanskih terorističkih formacija "OVK" na Kosovu i Metohiji sa posebnim akcentom na brutalno ubistvo dvanaest romskih civila u naselju Sopina kod Suve Reke.
Za vreme albanskog terora i agresije, u periodu od 1998. do 2001. ubijeno je i kidnapovano preko četiri hiljade ljudi, uglavnom srpske nacionalnosti. Među žrtvama su takođe i mnogi Romi, Bošnjaci, Aškalije, Kosovski Egipćani, Albanci. Ubijeno je i kidnapovano najmanje 277-oro dece, dok je više od dve hiljade mališana ranjeno. Stvaranje "Velike Albanije" nikome nije donelo dobro, pa čak ni samim Albancima. Mnogi dečiji životi okrutno su prekinuti voljom velikih moćnika! Vršena su silovanja i zlostavljanja srpskih i nealbanskih žena i devojčica.
Prognani Romi sa Kosova i Metohije podsećaju da je ukupan bilans albanskog terora 424 ubijenih i nestalih lica romske, aškalijske i egipćanske nacionalnosti. Stravičan je podatak da je među stradalima gotovo ujednačen broj muškaraca i žena, a posebno su strašni zločini počinjeni nad decom. Ubijana su tek rođena deca, bebe u kolevci a nijedna žrtva nije imala laku smrt.
Maksum Hasani, Rom iz Prizrena ispričao je: "Svaki put kad se prisećamo Holokausta i istrebljenja Romskog naroda u nacističkim i hrvatskim logorima smrti, mi pamtimo i genocid koje su Albanci počinili nad romskom populacijom. Strašno je da se pred očima sveta odvijao genocid, da je albanska strana istrebljivala druge narode i da niko nije reagovao; Zapad se nije odrekao fašizma i to je ono što boli svaku majku".
OTMICE I UBISTVA ZAPOČELA JOŠ 1998. GODINE...
Mada su zločini nad Romima, mučenja i otmice zabeležene i 1995. i 1996. kada su albanski ekstremisti sejali smrt po Kosmetu, već sa izbijanjem ratnih sukoba 1998. romski civili su se našli na udaru zlikovaca "OVK".
Jedan od najstravičnijih zločina desio se u selu Grabanica, opština Klina 19. maja 1998. godine kada su albanski ekstremisti zarobili petoricu romskih mladića, dečaka koji su pošli da samelju žito i zverski ih mučili i masakrirali. Tog dana najpre su oteti i najverovatnije ubijeni dečaci Burim Bejta /16/, Agron Beriša /15/, Ivan Zarić /23/, Nasret Alijaj /24/ i Uka Redžepi /44/. Prema nekim informacijama bili su zatočeni u logor gde su mučeni a i danas se vode kao nestali.
U Đakovici tog proleća 1998. biva ubijen Binak Bakraj /50/, otac osmoro dece a u nepoznato grupa naoružanih OVK ekstremista odvodi mladića Elvera Mustafaja i Škeljzena Kamberija koji tek što su zakoračili u 19-u godinu života. Kažu da su strašno mučeni u albanskim logorima, pa ubijeni...U Đakovici je zarobljen i otet taksista Muharem Damjani /43/, čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni. Maloletnog Kujtima Imeraja, Kosovskog Egipćanina, trojica pripadnika OVK su zarobila kada je krenuo da kupi cigarete, pretukli su ga teško kundacima a potom zatočili i ubili. Mladog čobanina Binaka Zajaja /31/ naoružani Albanci su odveli u nepoznato, a posmrtni ostaci su nađeni u grobnici.
Jedna od najvećih masovnih grobnica nađena je u Radonjićkom jezeru odakle je izvučeno 39 posmrtnih ostataka ubijenih Srba, Roma, Aškalija i Albanaca, lojaljnih SRJ. Baš tu pronađena je odeća Hadžija Seferaja /58/, koji je nestao u blizini albanskog sela, ali telo još nije nađeno pa se pretpostavlja da je broj ubijenih civila na ovoj lokaciji čak i veći od stotinu samo što albanske vlasti ne dozvoljavaju dalja prekopavanja i ispitivanja. U Radonjićkom jezeru nađena su i tela trojice Aškalija iz porodice Beriša: Zemljoradnik Misin Beriša /48/ kidnapovan je sa svoja dva sina - Salijem /21/ i Dževatom koji je imao samo 12 godina. Mučili su ih pa streljali albanski ekstremisti!
U napadu albanskih ekstremista na Orahovac u junu 1998. kidnapovano je 47 srpskih i romskih civila, dok je ukupan bilans 84 ubijenih i nestalih lica. Romi iz Orahovca se još vode kao nestali.
ISTOK: ZLOČIN NAD DEČACIMA I MLADIĆIMA
April 1999. godine obeležen je stravičnom tragedijom romske porodice Hetaj iz sela Prigoda u opštini Istok. Naoružani pripadnici "OVK" kidnapovali su Valjdeta (23), njegovu suprugu Šuretu (21) i njihovu decu - trogodišnju Suzanu i tromesečnog Valjmira. Odveli su ih u ilegalni logor OVK u selo Vrelo. Tamo su ih mučili, zlostavljali i silovali. Posle dve nedelje, Valjdeta i Šuretu su streljali. Šuretino beživotno telo pronašla je njena majka kod mesta Savine Vode, dok se Valjdet i dalje nalazi na evidenciji nestalih lica. 1. aprila 1999. naoružane horde albanskih ekstremista, pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova upale su u malo selo Crnče kod Istoka i tamo počinili težak zločin. Hicima iz vatrenog oružja na licu mesta su ubijeni mladići Redžep Bajramaj (26) i Mehmet Brojaj (30), dok su kidnapovani Gani Brojaj (33), Sefedin Gavranaj (16) i Agron Kecaj (16). Svih pet mladića su po nacionalnosti bili kosovski Egipćani. Selo Crnče je inače rodno selo Ibrahima Rugove a u zločinu i otmici su učestvovali upravo meštani Albanci. Glavni odgovorni za ovaj ratni zločin je Idriz Uka, meštanin ovog sela koji je sa grupom svojih ekstremista, osim u ubistvima i zločinima, učestovovao i u paljenju i pljačkanju srpskih, romskih i albanskih kuća.
Gani, Agron i Sefedin do danas nisu pronađeni i oni se nalaze na evideniciji nestalih lica. Pripadnici OVK nikada nisu odgovarali za ovaj monstruozni čin. Predstavnici aškalijske nacionalne manjine i zajednice Kosovskih Egipćane već pune dve decenije zahtevaju od međunarodne zajednice i vlasti samoproglašenog "Kosova" da otkriju masovne grobnice i da procesuiraju zločince iz redova tzv. "OVK". Isti apel upućen je i Specijalnom sudu za zločine pripadnika "OVK".Jedan od najkrvoločnijih zločina desio se u mestu Sopina, opština Suva Reka. Do zuba naoružani albanski ekstremisti upali su u ovo selo 12. juna 1999. i izvršili masakr nad civilima romske nacionalnosti. Ubijeno je dvanaest civila, članova porodice Ćerimaj (i jedan član porodice Beriša), među kojima četiri žene. Ljudi su zverski mučeni, masakrirani a žene silovane i zlostavljane. Tada su ubijeni Besnik Beriša /26/, Ajša Ćerimaj /21/, Avdul Ćerimaj /37/, Lulevera Ćerimaj /36/, Bajram Ćerimaj /49/, Gazmend Ćerimaj /21/, Halim Ćerimaj /22/, Ibrahim Ćerimaj /60/, Lumnija Ćerimaj /35/, Ćerim Ćerimaj /36/, Salih Ćerimaj /36/, te mlada devojka Šefkija Ćerimaj /32/. Njihove kuće su zapaljene i opljačkane, a preostalim članovima se ne dozvoljava povratak.
OTMICA I UBISTVO ROMSKE PESNIKINJE
Među četiri hiljade imena ljudi koji su od 1998. do danas ubijeni na Kosmetu od strane OVK ekstremista, nalazi se i ime poznate romske književnice i pesnikinje Gordane Đurić. Gordana je živela u Šapcu sa majkom, bratom i dve sestre. Bila je pesnikinja, pisala je i objavljivala knjige i često je putovala. Volela je da posećuje književna udruženja. Bila je izuzetno poštovana i cenjena kako među svojim sugrađanima, tako i širom regiona. Vrlo rano je pokazala sklonost ka poeziji, a vremenom je izgradila svoj svet, satkan od brojnih pesničkih večeri i prijatelja koje je na njima sticala. U krugu književnika i pesnika bila je poznata kao osoba širokih pogleda i velikog srca. Pesme su joj štampane u nekoliko zajedničkih zbirki.
Iako nije imala gotovo nikakve veze sa ratom i ratnim dešavanjima, njen odlazak na Kosmet bio je koban. Gordana Đurić, inače Romkinja po nacionalnosti, nestala je 25. avgusta 1999. godine u selu Belo Polje, opština Podujevo. U trenutku nestanka, Gordana je imala 40 godina. Zarobili su je albanski ekstremisti koji su je zlostavljali, mučili pa svirepo ubili. Dugo se vodila kao nestalo lice.
Telo Gordane (Nikola) Đurić je pronađeno 27. avgusta 1999. godine u Podujevu, a sahranjeno je na groblju Dragodan u Prištini. Rađene su tri obdukcije, prva 2. septembara 999. godine od strane patologa Instituta za sudsku medicinu u Prištini, druga 23. juna 2000. godine od strane istražitelja MKTJ i treća 12. jula 2002. godine od strane tima KCKiM, navodi se u ovoj publikaciji. Prema podacima kojima raspolaže FHP, prilikom prve obdukcije je utvrđeno da je smrt nastupila nasilno usled zadavljenja, kao i zlostavljanje pre smrti ali ne sa sigurnošću. Telo je drugi put ekshumirano na groblju Dragodan 10. juna 2000. Telo Gordane Đurić je identifikovano klasičnom metodom. Porodica je prepoznala na osnovu odeće, izložene u Rudaru 15. aprila 2002. godine. Gordana je sahranjena 30. jula 2002. u Šapcu a za ovaj monstruozni čin do danas niko nije odgovarao.
OVK EKSTREMISTI NISU ŠTEDELI NI DECU!
Jedan od najtežih ratnih zločina desio se 26. juna 1999. u opštini Obilić kada su razulareni albanski ekstremisti vršili čišćenje ove opštine od Srba i nealbanaca ubijajući sve pred sobom. Upali su u dom porodice Krasnići i likvidirali Čerima, Đulju i njihovog sina Neđmedina - novorođenče od samo godinu dana. Beba je zapaljena zajedno sa svojim roditeljima kao i Fadiljom, članom porodice u njihovoj kući.
U Đakovici su takođe činjena teška zlodela. Albanski ekstremisti pod komandom
Ramuša Haradinaja upali su u selo Brekovac, išli su od kuće do kuće i ubijali
Srbe, Rome i Albance. Provalili su u dom Roma Alija vređali ga i pretukli a potom
su ubili njegovo novorođenče Sevdiju Krasnići pucajući joj u glavu. Nesrećnog
pretučenog oca su naterali da gleda smrt deteta!
Devojčica Aferdita Kućišta imala je samo petnaest i po godina, kada je zarobljena od Idriza Balaja i naoružanih albanskih ekstremista koji su je odveli iz kuće, zatočili i danima zlostavljali pa mučki ubili. Telo je nađeno u selu Rakoc, prekriveno drvima, sa ranama od metka i povezom preko očiju...
Tešku sudbinu doživeli su i supružnici Ibrahim i Rukije Zeka, Romi iz Đakovice. Njima su albanski ekstremisti ubili dve ćerke: najpre Sebahetu, staru 20 godina, a potom i maloletnu Zize od 17 godina, koji su kidnapovali i zatočili i još joj se za kosti ne zna. Ubili su tad i njihovog komšiju Džemajlji Smaćija, Aškaliju od dvadesetak godina, čije telo je sa prostrelnim ranama nađeno kod obližnjeg mosta.
U Kosovom Polju krajem marta 1999. grupa Albanaca zarobljava maloletnu Ljuljetu Bisljimi koju nakon mučenja ubijaju hicima iz vatrenog oružja. Oteta je početkom jula 1999. i Džemila Demirović stara samo 17 godina, još se vodi kao nestalo lice...
U selu Dubrava kod Istoka početkom septembra 1999. grupa Albanaca upada u dom kosovskih Egipćana, kod porodice Laha, i tom prilikom nakon zlostavljanja uz optužbe da su naklonjeni Srbima, ubijaju i streljaju četvoro civila: malenu devojčicu Kumrije (14 godina), njene roditelje Azema i Hajriju, i staru baku Rivu, staru 85 godina.
U selu Svrke kod Peći 14. aprila 2000. grupa naoružanih Albanaca iz čiste obesti na pijaci ubija hicima iz pištolja dvojicu romskih dečaka: Fidana /16/ i njegovog brata Muharema /17/ i njihovu baku Havu /78/.
U Prizrenu naoružani Albanci pod pretnjom oružjem tog leta 1999. zarobljavaju i odvode Marijetu Kastrati, staru 17 godina, i njenu šestomesčnu sestru Samiru. Još se vode kao nestale...Tragična je i sudbina Romkinje Hire Sahiti /54/ iz Kline koja je 30.08.1999. pošla sa komšijom Daliborom Rankovićem /17/ da pronađu konja i kravu koji su joj nestali. Nadomak Krnjinaca , zaustavili su ih pripadnici OVK, među njima i jedna žena. Imali su crne marame preko usta. Vezali su ih a potom odveli u neki bunker, gde je bilo još pripadnika OVK. Tu su ih tukli. Kada su videli Daliborovo ime u ličnoj karti, jedan pripadnik OVK mu je prerezao vrat. Hyre je višestruko silovana a potom su je Albanci ubili ubadajući je nožem.
Romska udruženja ukazuju da su žene često bile predmet nasilja pripadnika OVK. Žrtvama seksualnog nasilja često su nanošene teške telesne povrede. Silovanja su vršena u prisustvu drugih članova porodice. Ovi slučajevi su zabeleženi na području gradova Peć i Vitina. Svedokinja A.F. i njena dvadesetogodišnja ćerka A.Z. iz sela Žitinje kod Vitine svedočile su o nasilnom ulasku veće grupe naoružanih pripadnika OVK u njihovu kuću sredinom juna 1999. i seksualnom zlostavljanju kojem su bile izložene.
ROMSKI SVIRAČ RAHIM: "ALBANAC MI JE UBIO ĆERKU, IMALA JE PET GODINA"
Tog prolećnog 13. marta 1999. počinjen je jedan u nizu stravičnih zločina albanskih terorista nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji za koji do danas niko nije odgovarao. Tog tragičnog dana, pripadnici diverzantsko - terorističke OVK aktivirali su eksplozivnu napravu na Zelenoj pijaci, u nekadašnoj ulici Gavrila Principa u Kosovskoj Mitrovici tom prilikom čega je usmrćeno petoro, a teško ranjeno 42-oje ljudi. Najmlađa žrtva je bila petogodišnja Elizabeta Hasani, devojčica romske nacionalnosti. Eksplozivna naprava velike razorne moći je postavljena ispod jedne od pijačnih tezgi a aktivirana je oko 14 časova i dvadesetminuta. Ovaj zločin je bio pažljivo isplaniran. Ekstremisti su namerno odabrali subotu znajući da je to pijačni dan i da će mnogo naroda biti na ulicama i u kupovini.
Elizabeta Hasani je rođena 15. februara 1994. u Palermu u Italiji. Do tragične smrti živela je i odrastala u Kosovskoj Mitrovici gde je živela sa roditeljima. Njen otac Rahim, čuveni svirač, muzičar, umetnik, svojevremeno je ispričao:
- Ja sam Rahim Hasani, rođen 17 maja 1953. godine u Mitrovici. Ja sam se oženio 1972. godine. ’78. godine sam se venčao sa mojom suprugom Nadom u Mitrovici. Otišao sam iz Mitrovice i živeo sam u Beogradu do 1996. godine, nakon čega sam se ponovo vratio da živim u Mitrovici pošto sam zašao u lepe godine, a i tamo sam imao svoje kuće. Došao sam sa ženom i sa decom i radio sam kao taksista od ’96 do ’98 godine. Suprugu, Nadu, sam upoznao u Beogradu. Sa Nadom smo izrodili osmoro dece. Sada imam šest ćerki. "Lepo sam se družio sa Albancima, ali desilo se to što se desilo, ta ćerka mi je poginula. Bio je rat za sve. Svi smo izgubili nešto, i Albanci, i Srbi, pa i mi Romi. Radio sam kao taksista u to vreme, išao sam svuda. Baš me je ’98. godine uhvatio OVK kod autobuske stanice u jedan posle ponoći. Čekao sam jednog čoveka da stigne autobusom iz Podgorice. Tada je autobus stizao u dva posle ponoći. Došli su nekim džipom, sa maskama, „Ličnu kartu! Dole na zemlju“. Pomislio sam, „Streljaće me“.Ličnu kartu su mi ostavili na leđima. Niti znam gde su otišli niti šta su radili. Mene su, uglavnom, ostavili da ležim na zemlji. Ustajem, osvrćem se oko sebe, nema nikoga. Uzeo sam ličnu kartu, upalio sam auto, otišao da popijem jednu. Deca mi nisu išla u školu. Nisu znali Albanski. Sva moja deca su porasla u Beogradu i rođeni su tamo, pa zato nisu znali da govore albanski. Međutim, na Kosovu nikada nisam doživeo nešto loše, osim što je sudbina htela da mi ta ćerka pogine. Nikada se nisam bavio politikom, nikada nikome nisam bio dužan. Ali, eto, to je bio rat. Kako sa vaše, tako i sa naše strane, svako od nas je nešto izgubio. Ja znam ko je postavio bombu i poznajem čoveka. Nema potrebe da se sada govori o tome ko je. On je bio Albanac, ali desilo se šta se desilo. Eksplodirala je ta bomba i ćerka mi je poginula. Drugu ćerku sam godinama lečio nekim operacijama."
NEMA PRAVDE ZA NEVINE
U Đakovici su 1999. kidnapovani i ubijeni penzioner Musa Gunga /61/, Binak Jolaj /80/, Muharem Jolaj /25/, Baškim Imeraj, Bekim Ljalja, Elmir Gigani, Avdulj Imeraj, Gen Ziberaj....ubijen i dečak Aza Syl koji je imao 14 godina a kojeg su u Ereču zarobili, mučili pa streljali naoružani Albanci. Tada je ubijen i dečak Besart Hasani od samo 9 godina! U Gnjilanu bombom ekstremnih Albanaca biva ubijena starica Hadžija Aguši /74/, a u Uroševcu lokalni albanci ubijaju četvoro mladih Aškalija koji su se vratili i u tek uselili u novoizgrađeni objekat za izbegla lica pošto im je OVK spalila prethodne domove. U selu Žač pripadnici OVK su oteli supružnike Miru i Ćazima Arifaja...U Beogradu je nedavno prvostepenom presudom osuđen Nezir Mehmetaj zbog ubistva Jelaja Ramadana, Roma iz Rudice 1999. godine. Šesnaestogodišnja Romkinja Sara (ime i prezime poznati lekarima iz Zavoda za mentalno zdravlje u Beogradu) iz Prištine tek je posle više od dve nedelje konačno stigla u Posttrauma centar pri Zavodu za mentalno zdravlje u Beogradu. Devojčica nedeljama nije govorila. Potom je Sara progovorila i provodila sate u razgovoru sa lekarima, ali nije bila u stanju da im ispriča šta joj se dogodilo krajem jula u porodičnoj kući u Prištini. - Pripadnici OVK nasilno su mobilisali Rome kako bi učestvovali na demonstracijama. Pritisak su vršili na sve načine, a Romi su se sklanjali računajući da Albanci neće dirati žene i decu", rekao je dr Oliver Vidojević, dečiji psihijatar iz Posttrauma centra za decu i omladinu i vođa tima za zaštitu dece i omladine od zlostavljanja i zanemarivanja. - U kući su bile samo Sara i njena dvanaestogodišnja sestra Marija kada je dvadesetak mladih Albanaca (nijedan stariji od 19 godina), koji su se predstavili kao OVK policija, razvalilo zaključana vrata. Počeli su da viču i razbijaju sve po kući, tražeći oca, braću Sare i Marije. Kako nijednog muškarca nisu našli, počeli su da šutiraju devojčice. Zatim su dva Albanca oborili na pod Saru, pocepali joj odeću", rekao je dr Vidojević. Mlađa sestra Marija bila je toliko pribrana da je pomogla Sari umesto da sama pobegne. Devojčice su nakon strašnog zuluma i teškog zlostavljanja odmah otputovale kod strica u Skoplje i tako izbegle osvetu svojih mučitelja koji su zapalili njihovu napuštenu kuću.
Ovakvih priča i teških ispovesti ima na pretek i nemoguće je sve ispričati.
Još jedan tragičan događaj desio se sredinom avgusta 1999. i to u Crnoj Gori. Nije im bilo dovoljno što su nedužne Rome proterali i raselili sa Kosova i Metohije već im lica albanske nacionalnosti nisu dala mira ni u Crnoj Gori gde su pokušali da pređu na sigurno. Tragedija broda Mis Pat odnela je živote više od sedamdeset Roma, od kojih se neki i danas vode kao nestali. Miss Pat’ ke bio registrovan za prevoz šest osoba i dva člana posade, te noći 16. avgusta 1999. godine na brod je ukrcano 70 osoba. Nakon nekoliko sati plovidbe, čamac kojim je upravljao Refik Hodžić se prevrnuo, a u brodolomu je nastradalo 37 osoba, od kojih je 13 identifikovano, dok se ostali vode kao nestali. Među stradalima je veliki broj dece. Zbog potapanja broda “Miss Pat” kao teškog krivičnog djela protiv opšte sigurnosti, okrivljeni su još davno Agim Gaši, Ismet Balja, Ramuš Balja, Brahimaj Maljoku, Refik Hodžić.... Oni su optuženi da su raseljenim Romima sa Kosova obećali prevoz do Italije, uz novčanu naknadu.
LJUAN KOKA: ROMSKE ŽRTVE NISU PREPOZNATE!
Predsednik nevladine organizacije "Centar za edukaciju Roma i etničkih zajednica", Ljuan Koka ispričao je za medije da su nad Romima na Kosovu tokom i posle rata 1999. počinjeni stravični zločini, ali da je ovo pitanje i dalje tabu tema:
"Tabu tema je zato što Romi nisu uspeli da se konsoliduju, da naprave određene pritiske, a normalno da Kosovu odgovara da to i dalje bude tabu tema jer su sve te Rome pretvorli u Egipćane, Aškalije. Teže da imaju Rome samo u malom broju da bi pokazali da su multikulturalni. Ali, daleko su oni od toga. Strašnu sudbinu su imali Romi. Više od 80 odsto Roma je napustilo Kosovo i Metohiju. Po mojoj evidenticiji, a to nije zvanična evidencija jer ne možemo da dođemo do određenih podataka, između 500 i 600 ljudi je pobijeno za vremene rata i više od 110 je kidnapovano i nestalo i još se vode kao nestali. Nemamo mogućnost ni da identifikujemo ni da saznamo strašnu sudbinu tih ljudi koji su nestali“, ističe Koka.
Upozorava da su brojni primeri najbestijalnijih zločina koji su tada počinjeni, ali da nikada nisu evidentirani ili su kažnjeni počinioci. U jednom od tih događaja njegov sunarodnik je bukvalno raščerečen naočigled mase. "Romska zajednica je živela u centru Uroševca. Ovaj čovek je bio biznismen, trgovac, radio je sa svima, i sa Albancima i sa Srbima. Imao je ogromnu kuću i verovatno je ostavio tamo sakriven novac. Namamili su ga da se vrati, da mu se neće ništa desiti i onda su ga Albanci razapeli na četiri strane sa četiri trajktora. Čovek se zvao Ekrem Šabani. Njegov brat je ranije već bio kidnapovan, ima petoro dece koji su sada u Nemačkoj, tri sina i dve kćerke. To je jedna strašna sudbina, strašan zločin koji nije ni zabeležen“, ispričao je Koka.
ODALOVIĆ: ČITAVA ROMSKA NASELJA SU ZBRISANA, MNOGI SE VODE KAO NESTALI
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je: "Značajan broj romskih porodica je prijavio nestanke svojih članova i to je ono što mi i danas držimo otvorenim jer se i danas pojavljuju pojedine porodice, pojedinci koji prijavljuju svoje nestale. Nažalost, njihovo stradanje je bilo 1999. i 2000. najizraženije. To je vreme pogroma koji su i oni doživeli. Oni su delili sudbinu srpskog naroda. Ono što je karakteristično, 1997. i 1998. bile su godine kada su u pojedinačnim terorističkim napadima stradali i Romi koji su bili deo institucija. Radili su kao poštari, električari, šumari…“, navodi on i dodaje da su Romi „žestoko stradali“ na početku rata, a zatim i nakon 10. juna, odnosno dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo. -Romi su nažalost pretrpeli strašan teror. Nisu neko ko je na bilo koji način doživljavan od strane pripadnika te tzv. OVK kao neko ko može da ostane, neko na koga oni računaju ili neko sa kim bi gradili neke svoje mostove budućnosti. Čitava naselja su popaljena. Čitave porodice pobijene, zatrte. Primeri su iz Vučitrna, Đakovice. Tu je bilo najbrutalnije. Sve što je bilo romsko je pobijeno, popaljeno. Mnogi se i danas vode kao nestali“, naglašava Odalović. Kao jedan od najdrastičnijih zločina apostrofira događaj iz Đakovice. -Pripadnici OVK su zaustavili romsku svadbu, a zatim su silovali mladu, počinili strašan zločin. Na to niko nije reagovao, pa čak ni u Hagu, na suđenju, to nije bilo nešto što je dovelo do bilo koje osuđujuće presude. To govori o odnosu i prema Romima, kao što je odnos bio i prema Srbima“, kaže Odalović.
HASANI: ALBANCI UMANJUJU I KRIJU ZLOČINE
Rom Maksum Hasani iz Prizrena rekao je da kosovske vlasti koje danas vode "ratni zločinci preobučeni u ministarska odela", svesno kriju lokacije masovnih grobnica i štite počinice. - Tamo su svi u službi OVK, skoro sam čuo kad su govorili o stradanju roma da kažu kako su romi stradali od obe strane! Koje obe strane? Lažu sve. Ne postoji nijedan Rom niti Aškalija koji je ubijen od srpske ruke, svih 424 su ubijeni albanskih ekstremista a desetak je ubio NATO razornim bombama, neka ne lažu. Nas su Srbi branili, sa Srbima smo živeli, sa Srbima se krili od NATO bombi, sa Srbima su bežali proterali, sa Srbima smo ginuli...i danas tražimo zajedno svoje nestale i podsećamo na albanske zločine. Kakav je to albanski narod kada su ubili preko 800 svojih Albanaca, čak i decu, tu se vidi koja je strana bila kriva u ratu" - rekao je ogorčeni Hasani.
Коментари
Постави коментар