Na dva kraja sveta, u SAD i u Australiji, srpske zajednice organizovale su u nedelju donatorske skupove za izgradnju crkve Blage Marije na Banstolu.
Na dva kraja sveta, u SAD i u Australiji, srpske zajednice organizovale su u nedelju donatorske skupove za izgradnju crkve Blage Marije na Banstolu.
Već neko vreme, Srbi iz celog sveta učesnici su ovog projekta koji bi u budućnosti trebalo da pretvori ovo pitomo mesto na Fruškoj gori u jedinstvenu duhovnu i kulturnu prestonicu svih koji su prognani sa svojih ognjišta. Kako smo ranije pisali, na Banstolu su danas mahom naseljeni naši ljudi izbegli iz Like, Dalmacije, Banije, Korduna, Slavonije i BiH.
U Australiji, donatorsko okupljanje organizovano je u Srpskom centru Bonirig, zajedno sa nekoliko zavičajnih udruženja. Gostima su se u ime organizatora obratili Predrag Mrkela, Mile Gnjatović i Petar Dragičević čija je porodica pre dve godine donirala 8.100 evra za zvona na banstolskom hramu. Mile Gnjatović je rekao da je taj zov sa svete srpske Fruške gore više od svetinje.
- To je mesto sećanja ne samo na dan kada ćemo održavati parastose stradalim Krajišnicima, već i na 4. avgust, kada smo silom otrgnuti iz svojih korena i od svojih svetinja - kazao je Gnjatović.
Banstol je vremenom zaista postao prognanička prestonica. Ovde su se još pre sto godina naseljavali Rusi izbegli od Oktobarske revolucije. Nakon njih, stigli su i Srbi, opet izbeglice. Samim tim, ovo je svojevrstan simbol stradanja i prijateljstva naroda dve zemlje.
- Crkva je posvećena Blagoj Mariji koja se proslavlja 4. avgusta, na isti dan na koji se dogodio najveći egzodus srpskog naroda iz Hrvatske, ujedno najveći u civilizovanoj Evropi 20. veka - podsetio je Gnjatović.
On je naglasio da bi na Banstolu zaista trebalo da nikne Svetski krajiški centar, odnosno duhovno-memorijalni kompleks kao mesto hodočašća svih prognanika. To će biti, rekao je, jedinstveno mesto koje će ih sve povezivati.
U održavanju donatorskog sabora učestvovale su ovdašnje zavičajne organizacije. Tako su iz liverpulske parohije Sveti Luka poslali svoj folklorni ansambl Izvor. Udruženje lovaca Zastava, koje broji više od 200 članova, pripremalo je jagnjetinu s ražnja i lovačke kotliće, a sva hrana je bila besplatna. Ceo niz pojedinaca i grupa bili su uključeni u ovaj poduhvat.
Na dva kraja sveta, u SAD i u Australiji, srpske zajednice organizovale su u nedelju donatorske skupove za izgradnju crkve Blage Marije na Banstolu.
Već neko vreme, Srbi iz celog sveta učesnici su ovog projekta koji bi u budućnosti trebalo da pretvori ovo pitomo mesto na Fruškoj gori u jedinstvenu duhovnu i kulturnu prestonicu svih koji su prognani sa svojih ognjišta. Kako smo ranije pisali, na Banstolu su danas mahom naseljeni naši ljudi izbegli iz Like, Dalmacije, Banije, Korduna, Slavonije i BiH.
U Australiji, donatorsko okupljanje organizovano je u Srpskom centru Bonirig, zajedno sa nekoliko zavičajnih udruženja. Gostima su se u ime organizatora obratili Predrag Mrkela, Mile Gnjatović i Petar Dragičević čija je porodica pre dve godine donirala 8.100 evra za zvona na banstolskom hramu. Mile Gnjatović je rekao da je taj zov sa svete srpske Fruške gore više od svetinje.
- To je mesto sećanja ne samo na dan kada ćemo održavati parastose stradalim Krajišnicima, već i na 4. avgust, kada smo silom otrgnuti iz svojih korena i od svojih svetinja - kazao je Gnjatović.
Banstol je vremenom zaista postao prognanička prestonica. Ovde su se još pre sto godina naseljavali Rusi izbegli od Oktobarske revolucije. Nakon njih, stigli su i Srbi, opet izbeglice. Samim tim, ovo je svojevrstan simbol stradanja i prijateljstva naroda dve zemlje.
- Crkva je posvećena Blagoj Mariji koja se proslavlja 4. avgusta, na isti dan na koji se dogodio najveći egzodus srpskog naroda iz Hrvatske, ujedno najveći u civilizovanoj Evropi 20. veka - podsetio je Gnjatović.
On je naglasio da bi na Banstolu zaista trebalo da nikne Svetski krajiški centar, odnosno duhovno-memorijalni kompleks kao mesto hodočašća svih prognanika. To će biti, rekao je, jedinstveno mesto koje će ih sve povezivati.
U održavanju donatorskog sabora učestvovale su ovdašnje zavičajne organizacije. Tako su iz liverpulske parohije Sveti Luka poslali svoj folklorni ansambl Izvor. Udruženje lovaca Zastava, koje broji više od 200 članova, pripremalo je jagnjetinu s ražnja i lovačke kotliće, a sva hrana je bila besplatna. Ceo niz pojedinaca i grupa bili su uključeni u ovaj poduhvat.
Коментари
Постави коментар