HRVAT JOŽE: "BJEŽALI SMO IZ BOS. BRODA KAO MIŠEVI, SRBI SU NAS VOJNIČKI POTUKLI"

Oslobođenje Broda 6. oktobra 1992. predstavlja jedan od najhumanijih događaja tokom trajanja rata u Bosni i Hercegovini. Samo zahvaljujući odlučnoj i upornoj borbi srpskih junaka sprečeni su dalji pokolji, silovanja, razaranja a genocid koji su Tuđmanovi teroristi planirali je zaustavljen. Više hiljada izbeglica je dobilo tog hladnog, jesenjeg dana priliku da se ponovo vrate u svoje domove iz kojih su samo pola godine ranije brutalno proterani

Sama operacija oslobođenja Broda protekla je brilijantno i hiruški precizno bez ijedne civilne žrtve na suprotnoj strani. Grad je oslobođen a u višemesečnoj odbrani su učestvovali prognani stanovnici Broda ali i vojnici sa drugih područja. Same scene ulaska srpskih boraca i civila u grad bio je izuzetno potresan. Osećanja sreće, ponosa i tuge bila su izmešana. Ulazak u Brod izgledao je kao ulazak u Hirošimu. Čitav grad je izgledao tako sablasno, pusto, razoreno...gotovo nijedna kuća nije ostala čitava, 14 pravoslavnih crkvi je porušeno ili teško oštećeno..svi stambeni, društveni, kulturni objekti su bili popaljeni i demolirani..čak i groblja su bila prekopana i devastirana. Slike užasa koje su zatečene prilikom ulaska u Brod su zgrozile kako domaću, tako i svetsku javnost.

Hrvatski agresori iz Slavonskog Broda ali i ostalih gradova u Hrvatskoj, su u Brod ušli na tenkovima i pevajući, a pobegli na  plačući ali i plivajući. Od jednog najlepših  mesta koje je bilo čuveno po toleranciji, suživotu i rajskim lepotama grad je pretvoren u veliki logor gde su danonoćno silovane žene i devojčice srpske ali i bošnjačke nacionalnosti. 

Hrvatski vojnik Josip Jože za hrvatske medije ispričao je: "Srbi su nas vojnički potukli, tu se nema što prigovorit. Nitko nije slutio nit očekivao napad, još manje poraz..zavladao je haos, bježali smo čime smo stigli, kao miševi, glavni generali su prvi pobjegli i ostavili branitelje same..i ono malo naroda. Bilo je straha da bi srpski bojovnici mogli počiniti odmazdu zbog zločina koje su hrvatske snage počinile. Svi su bili u panici"

Po samom ulasku u grad ljudi su neumorno tražili svoje najmilije koji su ostali u samom gradu i o kojima nisu znali baš ništa. Po ulicama su ležali leševi životinja ali i ljudi koje su hrvatski vojnici pobili nakon prethodnog iživljavanja. Nakon toga počele su da se otkopavaju masovne grobnice: jedna, druga, treća....do danas je pronađeno osam masovnih i preko šezdeset pojedinačnih grobnica sa posmrtnim ostacima srpskih civila - žena, dece i staraca. U 99% slučajeva je bio reč o civilima, ističu predstavnici udruženja srpskih žrtava. Najveća grobnica je pronađena nadomak gradskog groblja u periodu od 26.04. do 14.05.1993. odakle su eshumirani posmrtni ostaci 88 srpskih civila. Među žrtvama je bilo najviše žena i lica starije dobi, kao i nekoliko dece. Svi su strahovito mučeni pa likvidirani od strane ustaša u proleće i leto 1992.

- Eto mi smo ovdje bili 74 dana. Ako vam kažem da smo 02. oktobra po naređenju komandanta TG generala Lisice izašli jedan dan na jednodnevni omor i ponovo jedinicu organizovali i sa drugog pravca krenuli u oslobađanje Broda. Nije nam trebalo puno svega tri dana ili dva i po", istakao je komandant Četvrtog bataljona Nenad Miličić.

Vesna Drugović iz Klakara kod Broda, jedna je od heroina koja je zajedno sa još deset devojaka učestvovala u oslobađanju broda te jeseni 1992. Ona je nakon tromesečnog izbeglištva u Bijeljini odlučila da se vrati na svoje ognjište i da doprinos u oslobađanju okupiranog Broda. - Na današnji dan 1992. je takođe padala kiša, ali mi djevojke koje smo tada stale uz borce nismo poznavale strah. Kada je Brod pao, svi smo bježali, ali kada je general Lisica postrojavao, mi, žene, stale smo uz borce - ispričala je Vesna za medije.

Zajedno sa vojskom tog 6. oktobra 1992. ali i narednih dana, u grad su ušli i prvi srpski povratnici. Više hiljada prognanika dobilo je priliku da se vrati na svoja ognjišta sa kojih su pola godine ranije brutalno proterani. Scene povratka izbeglica - žena, dece i staraca na svoja ognjišta bile su veoma potresne i emotivne. Ljudi su plakali a osećanja ponosa, tuge i sreće bila su potpuno izmešana. Brođani su sa jedne strane bili zadovoljni i presrećni što su se napokon vratili u svoje domove i na svoja ognjišta nakon višemesečnog izgnanstva. Sa druge strane, tugovali su i plakali za svojim brutalno mučenim i ubijenim sugrađanima koji nisu dočekali dan oslobođenja. Ulazak Srba u oslobođeni Brod zabeležile su brojne lokalne ali i svetske televizije.